Podgorica, (MINA) – Najvažnije i najteže oblasti za pregovaranje Crne Gore sa Evropskom unijom (EU) u Pogavlju 27 biće upravljanje otpadom, kvalitet voda, zaštita prirode i prilagođavanje postojeće industrije evropskim standardima u zaštiti životne sredine, ocijenila je član Radne grupe Rita Barjaktarović.
Ona je u intervjuu agenciji MINA kazala da će to biti najteže oblasti za pregovaranje iz razloga što će za pojedine od njih biti potrebna velika finansijska sredstva.
„Prilikom zatvaranja pregovora za Poglavlje 27 će definitivno biti važno dobro ispregovarati tranzicione periode i biti tu krajnje realističan, kako bismo bili sigurni da nakon pristupanja EU nećemo morati da plaćamo penale, kao neke druge zemlje iz šireg okruženja“, rekla je Barjaktarović.
Barjaktarović, koja je u Radnoj grupi predstavnik nevladine organizacije (NVO) Sjeverna zemlja, rekla je da je današnji politički i zakonodavni okvir zaštite životne sredine EU razvijan preko četiri decenije.
„Legislativa EU stoji iza 80 odsto nacionalnih mjera u oblasti zaštite životne sredine. Te decenije iskustva, politika i mjera Unije pretočene su u pregovaračko Poglavlje 27“, dodala je Barjaktarović.
Na osnovu toga se, kako je navela, mora shvatiti da proces priprema za otvaranje poglavlja mora biti dug, imajući u vidu stanje u oblasti životne sredine kod nas.
„Neophodna dokumenta koja su bila obavezujuća za Crnu Goru i predstavljala preduslov za otvaranje pregovora su urađena, no potrebno je vremena da se isto i otvori“, smatra Barjaktarović.
Ona je ocijenila da njie pitanje da li je Crna Gora spremna da otvori to poglavlje, već da li ima dovoljno kapaciteta i mudrosti da tokom pregovora dovoljno dobro ispregovara modalitete, uslove i vremenske okvire u kojima će važeća pravila EU početi da se sprovode i primenjuju u punoj mjeri u Crnoj Gori, kao novoj članici.
„Vremenske i predmetne adaptacije odredbi propisa EU čine okosnicu pregovora. One će uticati na distribuciju tereta finansiranja troškova za dostizanje zahtjeva iz evropskih propisa između naše države, građana i Unije“, kazala je Barjaktarović.
Ona je konstatovala da postoji napredak u procesu transpozicije obaveza pretočenih u direktive i druga evropska akta, ali da još dosta toga očekuje Crnu Goru.
„Mnogo je važno da stvorimo kadrovske i ostale neophodne kapacitete kako bi nam proces implementacije bio zadovoljavajućem nivou, kao i da ga djelotvorno primjenjujemo. U ovom trenutku, ne možemo biti zadovoljni sa ta dva pomenuta procesa“, tvrdi Barjaktarović.
Prema njenim riječima, činjenica je da Crna Gora nema dovoljno kapaciteta niti novca za ispunjavanje svih obaveza iz Poglavlja 27, i da državi predstoji veliki posao u cilju unaprijeđenja institucionalnih, tehničkih, kadrovskih i finansijskih kapaciteta.
„Uskoro se očekuje i početak rada Eko fonda, i zaista sam veoma zainteresovana da vidim da li će izabrani model biti adekvatan i dovoljan za sve ono što nas čeka u narednom periodu“, saopštila je Barjaktarović.
Ona je dodala da je situacija u pogledu saradnje javne uprave i civilnog sektora neznatno bolja posljednjih godina, u odnosu na neke prethodne.
„Međutim, to još nije u onoj mjeri u kojoj bi trebalo. I svakako je važno raditi na tome. Jedna od važnih činjenica jeste da je u Crnoj Gori već dvije godine aktivna Koalicija 27 i da ona može biti dobar akter i partner Vladi tokom procesa pregovaranja za Poglavlje 27“, zaključila je Barjaktarović.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz realizaciju projekta “Dealing with ethics and fake news” pod oznakom IPA2018/397-252. Sadržaj je isključiva odgovornost Agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove EU. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
