Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Usvajanjem programa Evropa sad izvjesno će se povećati troškovi preduzetnika, mikro i malih preduzeća, koji bi mogli biti ugroženi, posebno u manje razvijenim djelovima države i sektorima privrede koji su prepoznati po nižem nivou zarada, smatraju u Uniji poslodavaca.
Vladin program poreskih reformi, koji će ako dobije podršku u Skupštini stupiti na snagu 1. januara, predviđa, između ostalog, povećanje minimalca sa 250 na 450 EUR, smanjenje opterećenja na rad sa 39 na 21 odsto, ukidanje doprinosa za socijalno osiguranje, povećanje prosječne zarade na 700 EUR, te uvođenje neoporezivog dijela primanja do 700 EUR bruto.
“Imajući u vidu najavljene vrijednosti, povećanje troškova po osnovu rada u manjoj ili većoj mjeri pretrpjeće privrednici koji isplaćuju neto zaradu nižu od 330 EUR. Poslodavce čiji zaposleni primaju više od 330 EUR neto očekuje smanjenje troškova, dok će zaposleni imati uvećanje neto zarada”, kazali su Pobjedi u UPCG.
U Uniji se nadaju da će se veće zarade i kupovna moć zaposlenih pozitivno odraziti na kvalitet njihovog učešća na radnom mjestu i tržištu rada.
Minimalac ima 36,2 hiljade radnika.
Oni napominju da najavljene reforme mogu biti održive samo ako budu praćene sveobuhvatnom i efikasnom borbom protiv sive ekonomije, koja prema procjenama zauzima 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) države.
“Plan Evropa sad još postoji u formi najave, te očekujemo da donosioci odluka rade odgovarajuće analize i procjene kako bi se, ukoliko bude usvojen, on u potpunosti stavio u funkciju onoga zbog čega je i kreiran, te da će u fazi konkretizacije plana kroz izmjenu niza propisa biti adekvatno sagledani svi rizici i prednosti ovakvog poduhvata”, naveli su u UPCG, koja je kao jedan od socijalnih partnera načelno podržala mjere Ministarstva finansija.
Prema podacima Uprave prihoda i carina, minimalac je na kraju prošle godine zvanično primalo 15,8 hiljada zaposlenih. Sa povećanjem minimalne neto zarade na 250 EUR od 1. oktobra, obuhvat zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu povećan je za 20,4 hiljade, na 36,2 hiljade.
Podaci Monstata govore da je u aprilu bilo 153,17 hiljada zaposlenih, što znači da minimalac od 250 EUR prima 23,6 odsto ukupno zaposlenih u Crnoj Gori. Međutim, nije poznato koliko zaposlenih stvarno prima minimalnu zaradu, a koliko njih dobija dodatni keš na ruke.
Trenutno poresko opterećenje zarade je 39 odsto, od čega se na poreze i prireze odnosi 9,4 odsto, doprinose 29,6 odsto, a na neto zaradu 61 odsto. Od tih 39 odsto većina novca – 75,38 odsto – odlazi na obavezno socijalno osiguranje, 24,5 odsto na porez i prirez, dok se 0,47 odsto isplaćuje Fondu rada.
Kako do sada nije bilo neoporezivog dijela zarade, po čemu je Crna Gora izuzetak u regionu, poslodavci su plaćali 39 odsto bruto zarade države i u slučaju minimalca i zarada od nekoliko hiljada eura.
Predloženom reformom, poresko opterećenje na rad će se smanjiti na 20,4 odsto za minimalac, nakon čega se progresivno povećava sa rastom zarada do nivoa od 31,3 odsto za neto zarade od dvije hiljade EUR i više. Porez na dohodak ostaće devet odsto za zarade od 700 do hiljadu EUR, dok će se primanja veća od hiljadu EUR oporezovati 15 odsto.
Od ukidanja doprinosa na socijalno osiguranje i smanjenja opterećenja na rad najviše koristi imaće oni koji primaju minimalac jer će im plate biti povećane 80 odsto. Na zaradu od 450 EUR poslodavci će imati 115 EUR troška za poreze i doprinose, dok su do sada na 250 EUR plate plaćali 160 EUR dažbina državi.
Pobjeda piše da tu nastaje problem za privrednike koji stvarno isplaćuju radnicima 250 EUR, jer će morati da obezbijede dodatnih 200 EUR za povećanje plata.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
