fbpx
19.9 C
Podgorica
August 13, 2022.
NaslovnicaCrna GoraNezadovoljni doprinosom razvoju programa na manjinskim jezicima

Nezadovoljni doprinosom razvoju programa na manjinskim jezicima

Podgorica, (MINA) – Pripadnici manjinskih naroda u Crnoj Gori nijesu zadvoljni doprinosom Vlade i Skupštine razvoju programa na manjinskim jezicima, o kulturi i običajima tih naroda na javnim emiterima, pokazalo je istraživanje Građanske alijanse (GA).

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.163 ispitanika, sa fokusom na pripadnike manjinskih naroda u Crnoj Gori, od 1. februara do 15. aprila.

Kako je saopšteno, 25,5 odsto ispitanika su pripadnici albanske, a 22,4 hrvatske nacionalne zajednice, 21,8 odsto su pripadnici Bošnjaka, 7,1 odsto su se deklarisali kao Muslimani, 15,7 odsto pripadnici Romske i Egipćanske zajednice, dok je 7,6 odsto ispitanika izvan tih manjinskih kategorija.

GA je sprovela istraživanje o korišćenju jezika manjinskih naroda u programskim sadržajima javnih emitera na nacionalnom i lokalnom nivou.

Istraživanje je dio projekta “Do boljeg poštovanja prava na upotrebu maternjeg jezika manjinskih naroda u Crnoj Gori”, koji je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava.

U publikaciji GA se navodi da se ta nevladina organizacija (NVO) bavi problematikom manjinskih prava više od deceniju, što dokazuju brojni izvještaji i aktivnosti, kao i uspostavljena saradnja sa institucionalnim i partnerima iz NVO sektora.

Ističe se da je specifični cilj podizanje svijesti o pravima manjina kroz jačanje kapaciteta lokalnih i javnih emitera i kroz utvrđivanje preciznih podataka o korišćenju maternjih jezika manjinskih naroda u programskim sadržajim javnih emitera na nacionalnom i lokalnom nivou.

“Svrha projekta se ogleda u nastojanju da se utvrde glavni problemi po pitanju korišćenja majinskih jezika u javnim emiterima na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i da se izrade preporuke za poboljšanje stanja, unapređenje rada institucija i stvore uslovi za javnu raspravu po ovom pitanju”, kaže se u publikaciji.

Kako se navodi, očekuju da će se realizovanim aktivnostima uticati na povećanje standarda poštovanja manjiskih prava svih zajednica u Crnoj Gori s fokusom na korišćenje maternjih jezika manjinskih naroda u programskom sadržaju javnih emitera.

U publikaciji piše da je istraživanje imalo za cilj da ukaže na faktičko stanje poštovanja prava manjinskih naroda u Crnoj Gori na korišćenje maternjih jezika u programskim sadržajima nacionalnog i lokalnih javnih emitera, kao i da ukaže na probleme i nedostatke u toj oblasti.

Upitani da na skali od jedan do pet ocijene institucije i druge subjekte u odnosu na to koliko doprinose razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori na javnim emiterima, Vladi je 21 odsto ispitanika dalo najmanju ocjenu.

Dovoljnom ocjenom Vladu je ocijenilo 26 odsto ispitanika, dok je 33 odsto ispitanika ocijenilo doprinos te institucije razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori na javnim emiterima srednjom ocjenom.

“Samo 14 odsto ispitanika je pozitivnim ocjenama ocjenilo rad Vlade u ovoj oblasti (od čega samo tri odsto najvećom ocjenom)”, kaže se u publikaciji.

Kako se navodi, ispitanici nijesu zadovoljni ni doprinosom Skupštine razvoju programa u toj oblasti, pa je 22 odsto ispitanika ocjenilo doprinos Parlamenta najmanjom ocjenom i 29 odsto ocjenom dva.

Srednjom ocjenom doprinos Skupštine ocijenilo je 30 odsto ispitanika, a samo 11 odsto pozitivno je ocijenilo doprinos Skupštine, od čega dva odsto najvećom ocjenom.

Slična je situacija i sa političkim partijama, čiji je doprinos 23 odsto ispitanika ocijenilo najmanjom ocjenom, 29 odsto ocjenom dva, a 25 srednjom ocjenom.

“Kada su u pitanju Vlada Crne Gore i političke partije, po osam odsto ispitanih nijesu imali jasan stav o tome koliki je njihov doprinos razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori”, navodi se u publikaciji.

Prema istraživanju, ukoliko se uzme prosjek ocjena onih za doprinos institucija i drugih subjekata razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori na javnim emiterima, ispitanici smatraju da najveći doprinos daju Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava i Evropska unija sa prosječnom ocjenom 3,1.

Slijede Centar za očuvanje i razvoj kulture manjina Crne Gore sa 2,9, Savjeti manjinskih naroda i nevladine organizacije sa 2,8 i javni emiteri sa 2,5.

Kako se navodi, za ostale se smatra da je njihov dorpinos na nižoj razini, privatni emiteri su ocijenjeni sa 2,3, političke partije i Vlada Crne Gore sa 2,2, dok je najniže ocijenjen dorpinos Skupštine sa 2,1.

Upitani koliko često prate javne emitere, bilo da se radi o lokalnim ili nacionalnim javnim emiterima, skoro polovina ispitanih, njih 49 odsto, istakla je da uglavnom prate javne emitere.

Navodi se da su lokalni ili nacionalni javni emiteri veoma ili relativno često praćeni od 27 odsto ispitanih, a da ih slabo prate iskazalo je 17 odsto ispitanih, dok ih gotovo nikad ne prati 4 odsto.

Rezultati istraživanja su pokazali da, kada su u pitanju javni emiteri, ispitanici su kao prvi, drugi ili treći izbor naveli da je RTCG javni emiter kojeg najčešće gledaju, njih 73 odsto, dok se takođe prate i lokalni javni emiteri.

“Kada je u pitanju povjerenje u televizijske i radio stanice, ispitanici najviše vjeruju RTCG (36 odsto), pa odmah zatim TV Vijesti (33,9 odsto), Nova M (5,7 odsto), Prva TV (1,6 odsto)”, kaže se u publikaciji.

Više od petine ispitanika, 21,8 odsto, nemaju povjerenja u nijednu televizijsku stanicu.

Kada je u pitanju promocija jezika, kulture i običaja nacionalnih manjinskih zajednica u Crnoj Gori, 59 odst ispitanih smatra da Vlada ne vodi dovoljno računa o pravima manjina.

Kako se navodi, 33,7 odsto ispitanika se djelimično ne slaže sa konstatacijom da “Vlada Crne Gore vodi dovoljno računa o pravima manjinskih Naroda”, a 25,3 odsto se u potpunosti ne slaže sa tom konstatacijom.

“Sa konstatacijom da „Vlada Crne Gore vodi dovoljno računa o pravima manjinskih naroda” slaže se 30,3 odsto ispitanih (samo 5,8 odsto u potpunosti), dok 10,7 odsto ispitanih nema izražen stav”, piše u publikaciji.

Kako se navodi, sa konstatacijom da „Vlada i druge državne institucije ulažu dovoljno u razvoj programskih sadržaja na programima javnih emitera” 58,1 odsto se ne slaže, od čega 38,7 odsto djelimično i 18,7 u potpunosti.

Sa tim se slaže 27,9 odsto ispitanika, samo 3,7 odsto u potpunosti, dok 15 odsto ispitanih nema stav.

Dodaje se da, kada su u pitanju javni emiteri i njihovi programi na manjinskim jezicima, 58 odsto misli da oni to ne čine u dovoljnoj mjeri, dok se 34,4 odsto slaže sa konstatacijom da “Javni emiteri emituju dovoljan broj programa/sadržaja na manjinskim jezicima”.

Samo se četiri odsto u potpunosti slaže sa tom konstatacijom, a 30,4 djelimično, dok 12,2 odsto ispitanika nema određen stav.

U zaključcima publikacije navodi se da nedostatak kvalitetnog i sveobuhvatnijeg programa na jeziku manjina (albanskom i romskom), kao i programa koji bi promovisao kulturu i običaje svih manjina ukazuje da se na medijsko predstavljanje manjina gleda više kao na formu, nego suštinski instrument zaštite njihove kulturne autonomije.

U preporukama se, između ostalog, ističe da treba smanjiti upliv politike u uređivačke politike javnih emitera, uspostaviti i primjeniti proaktivni pristup promociji koncepta multikuturalizma, a posebnim aktom bliže definisati obaveze Javnog servisa u pogledu pripreme i emitovanja sadržaja koji se odnose na prava manjinskih naroda.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije