Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Prosječna zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori od 718 EUR, koliko je iznosila u avgustu, je realno niža 5,7 odsto u odnosu na januar ove godine, saopšteno je iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).
„To znači da je crnogorski građanin za 718 EUR zarade iz avgusta mogao da kupi manje robe i usluga nego za 686 EUR, koliko je zarada prosječno iznosila u januaru“, naveli su iz CEES-a.
Razlog je, kako objašnjavaju, veoma visoka stopa inflacije od čak 15 odsto, koja je mnogo veća nego u eurozoni.
„Ona je uzrokovana faktorima sa međunarodnog tržišta, kao i neadekvatnim mjerama fiskalne politike u zemlji. Uz činjenicu da je rast penzija bio vrlo ograničen, prosječna penzija u avgustu je u Crnoj Gori takođe realno smanjena, oko 1,4 odsto, u odnosu na početak ove godine“, navodi se u saopštenju.
To su neki od nalaza iz CEES-ovog Pregleda ekonomskih indikatora za prvu polovinu ove godine sa procjenom za godinu u cjelini, koji je dostpan na linku https://bit.ly/3LXQUk1.
Iz CEES-a su kazali da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), na osnovu zvaničnih podataka, u prvoj polovini ove godine iznosio 10,3 odsto. Pored lične potrošnje, na njega je najviše uticala značajna promjena u zalihama i izvoz robe i usluga.
„Zvanični podaci pokazuju da su investicije stagnirale, te da u prvoj polovini godine nijesu doprinijele rastu BDP-a. To ukazuje na nedostatak aktivnih investicionih projekata, što potvrđuje i struktura budžeta države u kojoj dominira tekuća, neproduktivna, a ne investiciona potrošnja“, dodaje se u saopštenju.
Analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena CEES-a je da će realni rast BDP-a u ovoj godini biti između 5,4 i 6,5 odsto, uz uslov da ne bude jakih eksternih šokova.
Ostvarenje ove procjene BDP u Crnoj Gori u ovoj godini doprinijelo bi vraćanju ekonomije na pretpandemijski nivo.
Iz CEES-a su naveli da će na ekonomski rast i inflaciju u ovoj godini značajno uticati i mjere fiskalne politike.
„Projekcija da će deficit budžeta, nakon rebalansa, iznositi preko osam odsto BDP u ovoj godini, zajedno sa pogoršanom projekcijom srednjoročnog fiskalnog okvira, veoma zabrinjava. To zapravo ukazuje da javne finansije ne mogu opstati u narednoj godini, bez mjera konsolidacije“, rekli su iz CEES-a.
Zato, kako su poručili, imajući u vidu ugroženu fiskalnu stabilnost države i veoma nepovoljne uslove mogućeg zaduženja na međunarodnom tržištu, Vlada umjesto što povećava tekuću potrošnju, treba hitno da predloži paket mjera za budžetske uštede.
“Svako dalje odlaganje mjera ka smanjenju ogromnog deficita budžeta, povećava rizik njegovog finansiranja i obavljanja osnovnih funkcija države u narednoj godini”, zaključuje se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
