Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predsjednik pokreta Evropa sad, Milojko Spajić, naveo je deset razloga zbog kojih poslanici, kako smatra, ne bi trebalo da podrže Predlog zakona o budžetu za narednu godinu.
Spajić je kao prvi razlog naveo to što je osnova za budžet za narednu godinu ovogodišnji rebalans, kojim je planiran deficit od osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i dodatno zaduženje od 350 miliona EUR, što se, kako tvrdi, neće desiti, budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo jedan odsto BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 miliona EUR depozita.
“Predlog budžeta ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta. Takođe, rashodi su značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi pozdravili da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata. Međutim, mi u budžetu za narednu godinu vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 miliona godišnje u periodu do 2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija”, naveo je Spajić u saopštenju.
On je kao jedan od razloga naveo i taj što je budžetom planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u narednoj, već i u 2024. i 2025. godini, kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko šest odsto u svakoj godini i preko 2,5 milijardi EUR zaduženja u posmatranom periodu.
“To ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornost”, upozorio je Spajić.
Kao peti razlog, Spajić je naveo to što se predlaže dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega, kako je naglasio, pokret Evropa sad nije, ali smatraju da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor.
“Takvim pristupom dodatno se pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet”, rekao je Spajić.
On tvrdi i da se krši član devet Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji kaže da se sredstva za zarade, u procesu planiranja državnog budžeta, mogu povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od dva odsto BDP-a.
Spajić je poručio da nema govora o reformi zdravstvenog sistema i pitao zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje.
“U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi. Takođe, u kapitalnom budžetu nema nijedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru”, naveo je Spajić.
On je kao posljednji, deseti razlog, naveo to što budžet, kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebalo da dobije podršku poslanika.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
