Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast indeksa i prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu Crne Gore za narednu godinu, koji je planiran na 2,85 milijardi EUR.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 ojačao je 2,3 odsto na 918,82 boda, a MONEX 1,1 odsto na 12.799,16 poena.
Promet, realizovan kroz 19 transakcija, iznosio je 515,78 hiljada EUR i bio je 47 puta veći od prošlosedmičnog. Najveći udio u prometu imale su dionice Hipotekarne banke, koje su u petak koštale 6,11 EUR.
Oslabile su jedino akcije Crnogorskog elektroprenosnog sistema 1,1 odsto na 91 cent. Trgovalo se i dionicama Jugopetrola, Budvanske rivijere i Citadel grupe, koje su na kraju sedmice koštale 12,02 EUR, odnosno 6,5 EUR i jedan EUR.
Akcije Plantaža, čiji je Odbor direktora ove sedmice za vržioca dužnosti izvršnog direktora imenovao Igora Čađenovića, u petak su koštale 21 cent.
Promet akcijama fondova iznosio je 106 EUR, a trgovano je jedino Trendom, koji je koštao 5,3 centa.
Vlada je u ponedjeljak usvojila Predlog zakona o budžetu, a već naredni dan ga dostavila u skupštinsku proceduru. Ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio je da je budžetski okvir za narednu godinu planiran na oko 2,85 milijardi EUR, od čega se oko 350 miliona odnosi na izmirenje dospjelih obaveza po uzetim zajmovima.
Deficit planiran na nivou iznad pet odsto, dok su nedostajuća sredstva oko 700 miliona EUR, a finansiraće se iz depozita i zaduženja, koje će zavisiti od iznosa startnih depozita za narednu budžetsku godinu.
„Socijalna komponenta je na istorijskom maksimumu, pa će za socijalno davanje biti izdvojeno 756 miliona EUR, što je nikad veći iznos, a ako se uključe i ostala davanja ukupni transferi za socijalnu zaštitu biće 785 miliona“, rekao je Damjanović.
On je objasnio da je Vlada konzervativno planirala prihode budžeta i predvidjela rast zarada u javnom sektoru koji će pratiti stopu inflacije, dok se poreske stope neće mijenjati.
„Zaslugom ove Vlade stvoreni su uslovi da se kroz mjere koje smo aktivno sprovodili ostvarili visok privredni rast, što nam daje dodatni prostor da sa optimizmom uđemo u narednu godinu“, rekao je Damjanović.
On je naveo da su maksimalno oprezno uzdržano planirali i prihode budžeta za narednu godinu, što se mora ostvariti kakav god da bude trend, osim teških premećaja.
Premijer Dritan Abazović kazao je da je predloženim budžetom predviđen najveći kapitalni budžet koji je Crna Gora ikada imala i da on, ukoliko se ne računa auto-put, iznosi nešto više od 200 miliona EUR.
„Budžetom je prvi put predviđen rast plata u javnoj administraciji, odnosno prosvjeti i policiji. Uvodi se dječiji dodatak za svu djecu do 18 godina, a predviđena su i sredstva da svako novorođenče dobije novčanu naknadu od države“, rekao je Abazović.
On je dodao i da će bruto domaći proizvod (BDP) naredne godine preći iznos od pet milijardi EUR.
Damjanović je ove sedmice objasnio i da će Vlada o ulasku u finansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razmišljati u slučaju teških poremećaja u narednoj godini i dodao da će stečena prava građana biti sačuvana.
“Pravovremeno ćemo razmotriti potencijalne aranžmane sa kredibilnim partnerima poput MMF-a, za koji moram da naglasim da, za razliku od bespotrebno negativne konotacije u javnosti, koja nerijetko ima i uslovni ton, na svjetskom međunarodnom tržištu podrazumijeva dodatnu sigurnost i bolju početnu poziciju u pregovorima sa drugim finansijskim institucijama”, kazao je Damjanović.
On je saopštio da će se o ulasku u finansijski aranžman razmišljati u slučaju teških poremećaja tokom naredne godine, kako na tržištu hrane i energenata, tako i težih poremećaja na finansijskom tržištu.
Ove sedmice je iz Evropske komisije saopšteno da je Crna Gora ostvarila dobar napredak i umjereno je spremna za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.
Iz te institucije su ukazali na to da je privreda, nakon što je prošla oštru recesiju 2020. godine, zabilježila snažan oporavak u prošloj i nastavila da raste stabilnim tempom u prvoj polovini ove.
U dokumentu Napredak ka ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za pristupanje EU: procjene Evropske komisije za 2022, koji je objavljen na sajtu EK, navedeno je da su posljedice ruske agresije protiv Ukrajine do sada bile ograničene, bez obzira na veoma važan doprinos ove dvije zemlje crnogorskom turizmu u prošlosti.
Podstaknuta porastom globalnih cijena robe inflacija je značajno porasla.
“Vlada je usvojila ambiciozan program fiskalnih reformi nazvan Evropa sada kako bi podržala oporavak nakon pandemije, uz istovremeno pružanje fiskalnih stimulativnih mjera za ublažavanje tereta za domaćinstva zbog rasta cijena energije i hrane. Eksterne neravnoteže su značajno smanjene zahvaljujući povratku turizma, dok je situacija na tržištu rada počela da se poboljšava čak iako strukturni problemi i dalje postoje”, naveli su iz EK.
Iz Montenegroberze je ove sedmice saopšteno da su kompanije koje ulaze u sastav berzanskog indeksa MNSE10, njih deset, na kraju trećeg kvartala ove godine ostvarile neto gubitak od 43,53 miliona EUR.
Neto dobit deset takozvanih blue chip kompanija, koje ulaze u sastav indeksa MNSE10, iznosila je u istom periodu prošle godine 27,14 miliona EUR.
U trećem kvartalu ove godine je, u odnosu na isti prošlogodišnji period, došlo do pada neto rezultata tih kompanija od oko 260,43 odsto.
Najveće povećanje neto rezultata za treći kvartal zabilježili su Luka Bar, Budvanska rivijera i Jugopetrol. Najveću apsolutnu neto dobit za devet mjeseci ostvarili su Crnogorski elektroprenosni sistem 16,83 miliona EUR, Jugopetrol 10,22 miliona i Hipotekarna banka 8,76 miliona EUR.
Najveći gubitak ostvarila je Elektroprivreda, 88,66 miliona EUR.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
