Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nadležni u Crnoj Gori, povodom početka istražnog bušenja nafte i gasa, tvrde da su potencijalna ležišta vrijedna milijarde EUR, dok ekolozi protestuju, piše Deutsche Welle (DW).
Crna Gora je, prema očekivanjima nadležnih, na korak od pronalaska nafte i gasa u svom podmorju. To bi, kako tvrde, moglo da bude sudbonosno da zemlja izađe iz ekonomske krize.
Konzorcijum italijanske kompanije Eni i ruskog Novateka 25. marta je počeo istražno bušenje kod Ulcinja, na 28 kilometara od obale i na 6,5 hiljada metara dubine. Potraga bi trebalo da traje najduže šest mjeseci.
Državni sekretar crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija, Marko Perunović, kazao je za DW da je bušenje u početnoj fazi i još je rano za donošenje bilo kakvih zaključaka.
“Ipak, dosadašnji rezultati ukazuju da su bile tačne geološke prognoze koje su rađene interpretacijom seizmičkih podataka“, rekao je Perunović.
To u prevodu znači da u crnogorskom podmorju vjerovatno postoje djelovi u kojima ima nafte i gasa za komercijalnu upotrebu.
Kao i prije nekoliko godina, kada je Crna Gora pokrenula prve korake u potrazi za naftom u podmorju, ekološke organizacije protestuju i traže da se odustane od projekta. Vladajuća URA tražila je i referendum o tom pitanju, ali je premijer Zdravko Krivokapić to indirektno odbio.
Nova vlast, oštra u kritici skoro svih poteza prethodnih Vlada Demokratske partije socijalista (DPS), priznaje da su u ovom slučaju uradili dobar posao. Sada su se, međutim, i oni našli na meti kritika 60 nevladinih organizacija.
Direktorka ekološke organizacije Green Home, Nataša Kovačević, kazala je da je prethodna Vlada napravila licemjeran potez potpisavši ugovore o koncesiji, jer se 200 zemalja svijeta obavezalo da će do 2050. godine ići ka postepenom napuštanju korišćenja fosilnih goriva.
“U međuvremenu, Crna Gora je dobila novu Vladu, koja je kao opozicija ranije iznosila sumnje u korupciju u ovom poslu. Ipak, nova Vlada odbija reviziju ugovora, pravdajući se da sve veći dug države zbog gradnje auto-puta treba pokrivati bilo kojim prihodom, kršeći sve direktive Evropske unije“, rekla je Kovačević.
Ona je kazala da strahuje od mogućih ekoloških incidenata, poput onih u Meksičkom zalivu, Indoneziji, Brazilu ili Nigeriji.
„Čak i tokom redovnih operacija, naftne platforme imaju 11 izlivanja godišnje, dok prema istraživanjima British Petroleuma, tokom radnog vijeka jedne naftne platforme, prosječno se bilježe 44 izliva“, dodala je Kovačević.
Perunović je odgovorio da razumiju strah javnosti i ekoloških organizacija, ali uvjeravaju da je mogućnost ekoloških incidenata izuzetno mala i mjeri se promilima.
On je dodao da su se, u slučaju da dođe do neželjenog scenarija, koncesionari ugovorom obavezali da saniraju posljedice, odnosno da obeštete, kako državu, tako i treća lica koja bi pretrpjela štetu.
Kovačević, s druge strane, smatra da država nema kapaciteta za takav posao, pa se svjesno oslanja na koncesionare.
„Eni ima 400 izlivanja u redovnim operacijama širom svijeta, a Novatek je na ‘crnoj listi’ i pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), i Crna Gora je prepuštena takvim investitorima. Takođe, mi nemamo specijalizovana plovila, već samo par čamaca za spasavanje, dok jedini inspektor za tu oblast nema licence koje mu omogućavaju da pristupi platformi, a time ni da obavlja kontrole“, tvrdi Kovačević.
Perunović, pak, uvjerava da Crna Gora ima kapacitete da sanira manje ekološke incidente i ponavlja da se država dobro zaštitila.
„Ugovorom je definisano da koncesionar svom svojom imovinom garantuje za nastalu štetu“, naveo je Perunović.
Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, nedavno je rekao da se potencijalne rezerve nafte i gasa u crnogorskom podmorju procjenjuju na milijarde EUR.
Crna Gora je, s druge strane, u permanentnoj ekonomskoj krizi, a nedavno se našla i u fokusu pažnje Evropskog parlamenta i uticajnih zapadnih medija zbog duga od blizu milijardu EUR prema Kini, za gradnju autoputa.
Nakon eventualnog pronalaska nafte i gasa, predviđeno je formiranje državnog fonda za naftu, po uzoru na norveški, koji je finansijski najmoćniji na svijetu i koji čuva milijarde za buduće generacije.
Perunović je kazao da bi, ukoliko se potvrde očekivanja o veličini ležišta, prihod koji bi Crna Gora ostvarila značio ne samo ogromnu finansijsku injekciju za posrnulu ekonomiju, već i sigurnost i stabilnost za nekoliko budućih generacija.
“Takođe, iz fonda bi mogle da se saniraju sve ‘crne’ ekološke tačke širom Crne Gore, a značajan prihod bi imale i lokalne zajednice u primorskim gradovima, prije svega Baru i Ulcinju“, rekao je Perunović.
On je podsjetio da je ugovorom sa koncesionarom definisano da državi pripadne između 62 i 68 odsto prihoda od eksploatacije nafte i gasa, a proizvodnja bi mogla da krene za četiri do šest godina.
Kovačević sve to naziva nagađanjima Vlade koja istovremeno izbjegava razgovor o mogućim odštetama u ugostiteljstvu, turizmu, ribarstvu, zdravlju i kvalitetu života građana.
Sagovornici DW dijametralno suprotno gledaju i na mogućnost koegzistencije turizma i naftnih platformi, i Kovačević smatra da će država da ugrozi 24,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) od turizma i godišnji prihod od 1,1 milijardu EUR, a u slučaju ekoloških incidenata i trajno devastira.
Perunović uzvraća da u Jadranskom moru, u italijanskom i hrvatskom podmorju, već postoji preko 1,5 hiljada bušotina, pa svjedoče da turizam u tim zemljama, ne samo da nije ugrožen, već je u ekspanziji. Isto se može reći i za zemlje poput Grčke i Kipra kojima je turizam jedna od najvažnijih privrednih grana, a koji postoji uporedo s naftnim platformama.
U međuvremenu, Energetska zajednica (EZ), koja okuplja države EU, Jugoistočne Evrope i Crnomorskog regiona, pokrenula je postupak protiv Crne Gore zbog istražnog bušenja nafte i gasa.
Kovačević je objasnila da će EZ u narednih šest mjeseci da preispita transparentnost tog projekta, kao i poštovanje preuzetih obaveza Crne Gore po klimatskim ciljevima.
„Ako se utvrdi postojanje ozbiljnih i trajnih kršenja obaveza, Crna Gora će biti međunarodno obilježena kao zemlja koja krši međunarodne sporazume, što će nadalje uticati i na sam proces pridruživanja Evropskoj uniji, posebno u oblastima životne sredine i energetike“, navela je Kovačević.
Perunović je odgovorio da će evropskim partnerima dati svu dokumentaciju.
„Ako postoji bilo šta što je u suprotnosti sa evropskom ili domaćom zakonskom regulativom, ili prepreke za zatvaranje poglavlja energetike i ekologije, bićemo spremni da to razmotrimo kako ne bi kočili naš evropski put“, zaključio je Perunović.
