Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nedovoljna institucionalna podrška i otežan pristup finansijskim sredstvima ključni su problemi za pokretanje ženskog biznisa, ocijenjeno je na panel diskusiji u organizaciji inicijative Top women business Montenegro (TWBM).
Statistika pokazuje da je manje od četvrtine mikro, malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori u većinskom vlasništvu žena, a procjenjuje sa da je preduzetnica tek 32 odsto, prenosi Mediabiro.
Inicijatorka TWBM, Ljiljana Burzan Nikolić, kazala je da je cilj događaja snaženje ženske poslovne zajednice.
Ona je rekla da će uslijediti objavljivanje biznis magazina TWBM i dodjeljivanje priznanja mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u vlasništvu žena, ili onima kojima upravljaju žene.
Kako je saopšteno, u Crnoj Gori postoji 3.914 preduzeća u vlasništvu žena, dok sa 2.152 kompanije upravljaju žene.
Urednik biznis magazina TWBM, Dejan Lučić, kazao je da je analiza Bi Consultinga o aktivnosti žena u crnogorskoj poslovnoj zajednici, koja je urađena za potrebe inicijative TWBM, pokazala da u Crnoj Gori ima ukupno 6.066 ženskih preduzeća, što je 21,35 odsto svih preduzeća u državi.
“Ukupni poslovni prihodi tih preduzeća iznose više od 1,23 milijarde EUR što je 13,19 odsto ukupno ostvarenih poslovnih prihoda u crnogorskoj ekonomiji prošle godine“, rekao je Lučić.
Ta preduzeća, kako je naveo, ostvarila su 47,8 miliona EUR dobiti što je 81,74 odsto dobiti ostvarene prošle godine na nivou cijele ekonomije.
Prema riječima Lučića, trend učešća u dobiti je znatno promijenjen tokom krizne 2020. i u post-kriznoj prošloj godini, i to na način da su ta preduzeća učestvovala svega 2,8 odsto u neto gubitku u kriznoj 2020, odnosno čak 81,74 odsto u neto dobiti prošle godine.
To, kako je dodao, može da upućuje na veću otpornost tih preduzeća u kriznim vremenima.
Kako je saopšteno, rezultati analize pokazali su i da preduzeća u vlasništvu žena i ona kojima upravljaju žene imaju bolje finansijske parametre od prosječnog crnogorskog preduzeća.
Predsjednica Privredne komore Nina Drakić kazala je da su problem patrijahalni obrasci ponašanja kada je u pitanju položaj žena u crnogorskom društvu.
„Ta tradicija je nekada više prepreka nego podrška za pokretanje ženskog biznisa. Takođe, ključni problem je nedostupnost finansijskih sredstava za pokretanje ženskog biznisa”, rekla je Drakić.
Iz Savjeta za konkurentnost apelovali su na uklanjanje biznis barijera, poručujući da je rodna ravnopravnost neupitna obaveza društva.
Šefica sekretarijata Savjeta za konkurentnost, Marija Šuković, kazala je da se žene koje vode biznise suočavaju sa brojnim problemima.
„Ključni su otežan pristup tržištima, opremi i tehnologijama, kao i kompleksnost birokratskih procedura“, dodala je Šuković.
Generalna direktorica Direktorata za politiku javnih nabavki u Ministarstvu finansija, Jelena Jovetić, rekla je da kao društvo moramo da promovišemo rad i napomenula da budžetska potrošnja treba da bude rodnosenzitivna.
„Ministarstvo finansija je, pored novina koje se odnose na programski budžet, uključilo i rodno budžetiranje. To podrazumijeva da se u kreiranju javnih politika usmjeravaju finansijska sredstva za one segmente koji doprinose da naša budžetska potrošnja bude rodnosenzitivna“, kazala je ona.
U Asocijaciji poslovnih žena smatraju da Crna Gora iz godine u godinu ima povoljniji biznis ambijent.
Predsjednica Skupštine Asocijacije poslovnih žena, Mirjana Paunović, kazala je da njihova asocijacija okuplja više od 150 članica, ali da je evidentno da se žene teže odlučuju da krenu u sopstveni biznis za razliku od muškaraca.
„Potrebno je i organizovati obuke kako bi žene bile bolje upoznate sa digitalnom transformacijom“, poručila je Paunović.
Kako je saopšteno, za pokretanje sopstvenog biznisa žene najčešće finansijsku podršku traže od Investicionog razvojnog fonda (IRF) kroz dugoročne kredite sa fiksnom kamatnom stopom i grejs periodom.
Izvršna direktorica IRF-a Irena Radović rekla je da su u prošloj godini odobrili četiri miliona EUR kredita za žene.
„Procedura za dobijanje kredita kod IRF-a je kompleksnija, ali kamatne stope su višestruko niže nego kod ostalih banaka“, kazala je Radović.
Zato je, kako je navela, IRF lider kada je u pitanju finansijska inkluzija žena.
„Mi smo godinama imali kreditne linije za žene koje se nijesu koristile. Sada smo dodatno snizili kamatne stope za ženske biznise i one su značajno niže u odnosu na ostale kreditne linije“, kazala je Radović.
Kako se navodi, posebnu kreditnu liniju za žene imaju u NLB banci,a riječ je o projektu koji traje već dvije godine, a sprovodi se u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).
Vođa odjeljenja poslovanja sa SME klijentima u NLB banci, Ivan Bauk, rekao je da im je analiza pokazala da su žene preduzetnice mnogo urednije u otplati kredita nego muškarci.
One su, kako je dodao, racionalnije i skromnije u zahtjevima, prosječan iznos kredita koji traže je između 15 i 25 hiljada EUR.
„Takođe, analiza nam je pokazala da je veliki problem što žene nemaju imovinu u svom vlasništvu i to je velika prepreka prilikom finansiranja“, kazao je Bauk.
Navodi se da podršku ženskom biznisu daje i Alter Modus.
Izvršna direktorica te kompanije Ana Kentera kazala je da je nužno da se žene ekonomski osnaže i steknu finansijsku nezavisnost.
Ona je rekla da su kroz program „Žene u biznisu“ pomogli tako što su ih oslobodili kolaterala u iznosu do pet hiljada eura.
„Mi smo kroz analizu osjetili da je kolateral najveća barijera i to smo eliminisali. Ideja nam je da projekat, nakon što se završi saradnja sa EBRD-om, nastavimo iz sopstvenih sredstava“, navela je Kentera.
Kako je saopšteno, u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma prepoznaju značaj rodne ravnopravnosti i raduje ih podatak da je iz godine u godinu sve više ženskih preduzeća u Crnoj Gori.
Generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma, Olivera Vukajlović, kazala je da su u prošloj godini kroz program za unapređenje konkurentnosti privrede podržali 84 preduzeća u vlasništvu žena u ukupnom iznosu od oko 400 hiljada EUR.
Navodi se da je sa panela poručeno da, uprkos rastu kamatnih stopa na međunarodnom nivou, skorije neće doći do rasta kamata za kredite namijenjene ženskom biznisu u Crnoj Gori.
„Statistika pokazuje da se žene u biznisu najčešće bave trgovinom i uslužnim djelatnostima. Najviše ih ima u Podgorici, a najmanje u Gusinju“, kaže se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
