Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o budžetu za narednu godinu i Fiskalna strategija zasnovani su na hrabrom i ambicioznom planu Evropa sad, koji zahtijeva kreiranje brojnih mjera i reformi u više sektora, ocijenio je profesor Ekonomskog fakulteta, Milan Lakićević.
„Kratkoročno, plan zahtijeva kreiranje mnogo mjera i optimista sam da će rezultait biti vidljivi. Oni se očitavaju u suzbijanju sive ekonomije i porastu standarda stanovništva“, rekao je Lakićević na konferenciji predstavnika svih budžetskih jedinica.
On je kazao da taj plan dugoročno treba da obezbijedi kreiranje novog razvojnog modela, koji mora da uvažava digitalnu transformaciju i zelenu ekonomiju.
„Većina budžetskih korisnika dobiće dovoljno sredstava da se obezbijdi njihov rad, ali sam svjestan da ukoliko želimo da napravimo ozbiljnije rezultate, mora doći do temeljne reforme. Zato je potrebno vrijeme i izdašna finsansijska sredstva. Možemo trošiti samo onako koliko prihoda ostvarujemo“, poručio je Lakićević.
On je ocijenio da je dobra bila odluka o zaduženju od 750 miliona EUR, čime je stvorena određena finansijska rezerva da se obezbijedi finansijska stabilnost, koja bi trebalo da bude iskorišćena za omogućavanje reforme državnih organa i da se utiče na stabilizaciju ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori.
„Prošla godina je bila izuzetno nepovoljna po crnogorsku ekonomiju. Bili smo pogođeni do te mjere da je naša stopa bila negativna, i to 15,3 odsto. Nakon toga, vrlo brzo zahvaljujući dobrim odlukama uspjeli smo da eliminišemo vrlo negativan efekat pandemije“, naveo je Lakićević.
On je ocijenio da je donijeta opravdana odluka koja je pokazala efekte, pa će se ova godina završiti sa najvećom stopom rasta u regionu, između deset i 13 odsto.
Predsjednik Skupštine, Aleksa Bečić, kazao je da je konferencija istorijska.
“Prvi put čelnici budžetskih jedinica imaju šansu da u najvišem zakonodavnom domu iznesu svoje mišljenje kako bi na kraju imali što bolji budžet”, rekao je Bečić.
On je dodao da je jedan od motiva organizovanja konferencije bila potreba da nastave unapređenje transparentnosti Skupštine, koja je postigla epohalna dostignuća u Crnoj Gori i van nje.
„Dobro je da se čuje vaš glas i da mogućnost da se unapređuje sve što je detektovano da nije adekvatno urađeno. Ovo prevazilazi partijske poglede. Budžet je nešto što život znači i što sve treba da nas ujedini“, saopštio je Bečić.
Direktorica Nacionalne turističke organizacije (NTO), Ana Tripković Marković, kazala je da je turizam djelatnost koja je ove godine omogućila da se Crna Gora ekonomski oporavi.
Ona je rekla da je NTO bila izuzetno iznenađena kada je uvidom u Nacrt zakona o budžetu za narednu godinu utvrdila da joj je opredijeljen nikad manji iznos u budžetu.
„Opredijeljeno je nekih 933 hiljade, što je za oko dva miliona manje nego prošle godine. Ovo je najveći pad finansiranja NTO-a zabilježen ikad. Prije 11 godina imali smo budžet 1,4 miliona“, navela je Tripković Marković.
Ona je dodala da to nije bilo jedino iznenađenje.
„Prihodovna strana budžeta nije usklađena sa zakonima o turističkim organzacijama i o boravišnoj taksi. Ako ovo ostane ovako, ovaj budžet trasira put nenamjenskom trošenju namjenskih sredstava“, rekla je Trpković Marković.
Vršilac dužnosti direktora Fonda penziskoj i invalidskog osigurannja (PIO), Ranko Aligrudić, kazao je da institucija servisira isplatu prava za 128 hiljada korisnika.
„Budžet prema predlogu koji smo dostavili iznosi 462,17 miliona EUR, što je oko dva odsto ili osam miliona EUR više u odnosu na ovu godinu, što će omogućiti nesmetanu isplatu svih prava iz PIO do nivoa zakonom utvrđenih“, rekao je Aligrudić.
To, kako je dodao, znači da se garantuje redovnost isplata penzija što je i najznačajnije.
Vršiteljka dužnosti direktorice Uprave prihoda i carina (UPC), Milena Petričević, kazala je da se radi o integrisanom sistemu koji je inkorporirao uprave igara na sreću, prihoda i carina.
„Sama ta činjenica govori da je nastao veliki sistem od 1,1 hiljadu zaposlenih, što nalaže pažljiv odnos menadžmenta prema procesu rada, a u pitanju je sistem koji je ljudski orjentisan“, navela je Petričević.
Predloženi budžet se sastoji od pet potprograma, a najveći procenat se odnosi na bruto zarade, 76 odsto, i iznosi 12,9 miliona EUR od ukupno 16,8 miliona EUR.
„Ovaj odobreni iznos manji je 17 odsto u odnosu na ovu godinu, a ono što sam analizom uočila je da po osnovu konsultantskih usluga u ovoj godini bilo odobreno 3,6 miliona EUR, što u ovoj godini nije traženo“, rekla je Petričević.
Ona je dodala da će najvjerovatnije doći do situacije da će im se u narednoj godini pojaviti izazovi na koje su već naišli tokom ove godine.
Petričević je navela da je UPC jedina koja sakuplja prihode i puni budžet, te da imaju značajne troškove po osnovu upravljanja i nadzora nad fiskalnim budžetom.
„Prilikom planiranja budžeta akcenat smo stavili na izradu softvera, jer je unapređenje i nabavka softverske infrastukture od posebnog značaja za svakodnevno funkcionisanje“, rekla je Petričević.
Ona je kazala da su novembru službenici UPC naplatili 166 miliona EUR, što je u odnosu na rekordnu 2019. godinu 9,4 odsto više, a u odnosu na prošlu skoro 20 odsto više prihoda.
„Jedan od izazova jeste promjena zakonskih akata koja obuhvata program Evropa sad, gdje će držaava preuzeti plaćanje zdravstvenog osiguranja“, dodala je Petričević.
Generalni direktor Direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija, Bojan Paunović, kazao je da je glavni cilj Vlade stabilizacija makroekonomskog ambijenta i javnih finansija u ovoj godini i stvaranje uslova za dinamičan rast od pet odsto rasta od naredne do 2024. godine.
„Struktura budžetske potrošnje biće promijenjena tako da se bazira na veće učešće kapitalnog budžeta u ukupnoj potrošnji, uprkos činjenici da ćemo imati snažan pad kapitalne potrošnje koji proizilazi iz završetka priortetne dionice auto-puta“, rekao je Paunović.
On je kazao da je fiskalna politika planirana da bude usmjerena na smanjenje sive ekonomije i proširenje poreske baze.
“Deficit je projektovan na 3,87 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da bi se on finansirao, odnosno za potrebe nedostajućih 497 miliona EUR planirano je pokrivanje kompletnog iznosa iz raspoloživih depozita i već postojećih aranžmana”, saopštio je Paunović.
Prema njegovim riječima, očekuje se unapređenje životnog standarda građana i zaposlenih kroz program Evropa sad i on uključuje mjere u dijelu poreske politike, minimalne zarade, smanjenje troškova za poslodavce, kao i uvođenje efikasnijeg modela viših stopa oporezivanja.
Prema Predlogu zakona o budžetu, izvorni prihodi iznose 1,97 milijardi EUR, od čega porezi i doprinosi iznose 1,8 milijardi EUR.
Izdaci iznose 2,17 milijardi EUR, od čega tekuća budžetska potrošnja 1,92 milijarde, a kapitalni budžet 248 miliona EUR.
Za socijalnu zaštitu je opredijeljeno 667 miliona EUR, opšte javne službe 618 miliona, zdravstvo 344 miliona, obrazovanje 225 miliona, javni red i bezbjednost 161 milion i odbranu 56,9 miliona.
Budžetom je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program Evropa sad, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 EUR, smanjenje poreskog opterećenja na rad i ukidanje doprinosa za zdravstvo.
Predviđen je rast plata svih zaposlenih od 17 odsto u prosjeku, a u zdravstvu dodatnih 12 odsto. Takođe tvrde da neće biti potrebe za novim zaduživanjem, što ne znači da neće izlaziti na tržište zbog povoljnih uslova ukoliko bude prilika.
U Vladi očekuju da će naredne godine imati istorijski iznos bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,3 milijarde EUR, dok se prihodi od turizma projektuju na nivo iz 2019. godine odnosno milijardu EUR.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
