Podgorica, (MINA) – Skoro trećina građana Crne Gore nije uopšte zadovoljna radom nove Vlade, dok njih 21,5 odsto vjeruje da joj treba što prije izglasati nepovjerenje, pokazali su nalazi CG Puls-a, zajedničke inicijative Centra za građansko obrazovanje (CGO) i agencije Damar.
Istraživanje je sprovedeno od 30. juna do 5. jula ove godine, na reprezentativnom uzorku od 1.004 ispitanika.
Izvršna direktorica CGO-a Daliborka Uljarević rekla je da, iako je bio kratak rok za ocjenu nove Vlade i iako su istraživanja rađena prije izglasavanje ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), gotovo trećina građana uopšte nije zadovoljna radom nove Vlade.
Dobru ocjenu Vladi dalo je 22,3 odsto ispitanika, vrlodobru 15,6, dok je odličnu ocjenu dalo 6,2 odsto građana.
“Najstrože ocjene Vladi su davali mladi, pretpostavljam da su oni imali najviša očekivanja. Tu prepoznajemo da su jednako nezadovoljni oni koji su se nacionalno izjašnjavali kao Crnogorci i Srbi”, pojasnila je Uljarević.
Prema njenim riječima, građani su gotovo saglasni u tome da sistem treba da se zasniva na meritornom osnovu, odnosno 74,7 građana smatra da ključni kriterijum za imenovanja treba da bude stručnost.
“Ali i da za te osobe ne postoje navodi da su prilikom ranijih funkcija vršili zloupotrebe radi ličnih ili partijskih interesa, što navodi 61,1 odsto građana”, rekla je Uljarević.
Ona je kazala da 62,8 odsto građana prepoznaje partijsko članstvo kao ključni faktor u imenovanjima u novoj Vladi.
“I u značajno manjem broju, 26,4 odsto ispitanika ocijenilo je da su osobe koje su imenovane u ovom kratkom periodu nove Vlade bile tu na bazi stručnih referenci”, navela je Uljarević.
Ona je kazala da otvaranje sjednica Vlade za javnost preko YouTube kanala ima ogromnu podršku građana, dodajući da nije mali broj onih koji vjeruju da se mnoge odluke donose van očiju javnosti.
Kako je saopštila, na pitanje da li podržavaju Vladin program ekonomskog državljanstva, 45,2 odsto građana i građanki se direktno protivi, dok ga podržava nešto manje od trećine.
Na pitanje da li su od predstavnika Vlade čuli jasne argumente o tome šta Crnoj Gori može donijeti pristupanje inicijativi Otvoreni Balkan, 35,7 odsto ispitanika odgovorilo je negativno.
“Građani čak prepoznaju da Vlada nema usaglašen stav o tom pitanju, što dodatno doprinosi konfuziji. Manje od četvrtine građana smatra da je Vlada bila jasna oko tog pitanja”, rekla je Uljarević.
Uljarević je kazala da se vojnoj akciji u Ukrajini protive dvije trećine građana, dok je podržava oko 16 odsto, a oko 17 odsto se ne određuje.
“Žene, mladi, oni višeg obrazovnog nivoa, nacionalno opredijeljeni Crnogorci i manjine su ti koji su dominantno protiv te akcije”, dodala je Uljarević.
Istraživanje je pokazalo da 47,5 odsto građana smatra da Crna Gora treba da slijedi svoje interese i bude neutralna, dok 34,3 odsto smatra da ona treba da slijedi politiku NATO-a i Evropske unije (EU) u odnosu na Rusiju.
“Međutim, kada građane pitamo kakav im je stav o uvedenim restriktivnim mjerama i sankcijama protiv Rusije, građani su većinski uz Vladu u tom dijelu, odnosno 44,8 odsto podržava, dok se sankcijama protivi oko trećine. Oko petina građana ne može da se odredi”, rekla je Uljarević.
Nalazi CG Pulsa-a pokazali su da posljednja hapšenja i privođenja u Crnoj Gori svega 12 odsto građana opisuje kao situaciju u kojoj je sistem počeo da funkcioniše.
“Građani su u podršci rezervisani i čekaju konkretne rezultate, odnosno optužnice i presude, a nije mali broj onih koji smatraju da će možda neko biti optužen ili osuđen, ali da će se većina izvući bez kazne, ili da se radi o predstavi od koje nema ništa”, navela je Uljarević.
Ona je rekla da novi glavni specijalni državni tužilac Vladimir Novović nije uspio da među građanima izgradi imidž onog za koga nema nedodirljivih.
“Tako misli svega 7,5 odsto, dok gotovo polovina građana misli da će on pokretati postupke samo protiv pojedinih i to onih koji u sopstvenim partijama imaju sve manje moći. Jedna petina je bez stava”, kazala je Uljarević.
Ona je rekla da je, kada je riječ o tome da li se sudstvo i tužilaštvo oslobađa koruptivnih elemenata, prevagnulo nataloženo nezadovljnsvo radom pravosuđa.
“Dominantan je broj onih koji u to ne vjeruju, uz objašnjenje da to neće dozvoliti političari, a manje od petine vjeruje da je taj proces počeo, dok skoro 30 odsto ne može da se odredi oko tog pitanja”, istakla je Uljarević.
Kako je saopštila, na pitanje šta očekuju od predstojećih imenovanja u Sudskom savjetu i Ustavnom sudu, 46,6 odsto ispitanika kaže da je to još jedan politički dogovor gdje će bliskost određenoj sturkturi biti presudna za izbor, dok 23,5 vjeruje da će to biti izbor profesionalaaca po meritokratskoj strukturi.
Izvršni direktor agencije Damar Vuk Čađenović kazao je da više od trećine ispitanika smatra da se država kreće u pogrešnom pravcu, kao i da 18,6 odsto misli da se kreće u veoma pogrešnom pravcu.
On je kazao da kumulativno, 54,2 odsto građana, smatra da postoji negativan trend u kretanju.
“Nasuprot njima, oko 22 odsto ispitanika smatra da se krećemo u pozitvnom pravcu, dok je svaki četvrti ispitanik neopredijeljen. Ako ove rezultate uporedimo sa periodom od prije šest mjeseci, postoji određeni pad pesimizma, ali ne i značajan rast optimizma, pa je samo veći broj građana koji je neopredijeljen”, rekao je Čađenović.
Prema nalazima istraživanja, skoro trećina ispitanika smatra da je država u kriznoj situaciji, dok 20,4 odsto misli da stagnira.
Kada je riječ o temama koje najviše brinu građane, 79,8 odsto ispitanika zabrinuto je zbog rasta cijena, 35,1 odsto zbog korupcije i organizovanog kriminala, a 28,8 odsto zbog nezaposlenosti.
“Svaki peti ispitanik zabrinut je za pitanje unutrašnje i međunarodne stabilnosti i mogućnosti”, rekao je Čađenović.
Na pitanje koliko manjinska Vlada treba da traje, 23,9 odsto ispitanika odgovorilo je da ne zna, dok 21,5 odsto vjeruje da joj treba što prije izglasati nepovjerenje.
Prema istraživanju, njih 19 odsto vjeruje da Vlada treba da traje do proljeća naredne godine, odnosno najviše do predstojećih izbora.
“Imajući u vidu kontekst koji smo pomenuli na početku, moguće da su se stvari drastično promijenile posljednjih sedam dana, ali svakako vidimo da građani nijesu imali neka velika očekivanja u pogledu roka trajanja Vlade. To za njih nije bila neka stvar koja bi trebalo da se odvija neko duže vrijeme”, kazao je Čađenović.
Na pitanje koji bi trebalo da budu prioriteti manjinske Vlade, 42,7 odsto građana odgovorilo je da to treba da bude borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Prema nalazima CG Puls-a, 42,1 odsto građana smatra da prioritet treba da bude saniranje ekonomskih posljedica izazvanih pandemijom, greškama prethodnih vlada i novim talasom ekonomsko-socijalne krize zbog rata u Ukrajini, uz poboljšanje životnog standarda.
Nalazi CG Puls-a ukazuju da 37,6 odsto građana misli da prioritet treba da bude deblokada pregovora sa EU, 36,3 odsto smanjenje tenzija u društvu i priprema izbora, dok 11,5 odsto smatra da prioritet treba da bude potpisivanje ugovora sa SPC.
Prema tim nalazima, 5,3 odsto građana smatra da prioritet treba da bude popis stanovništva, 5,2 odsto pristupanje inicijativi Otvoreni Balkan, a 2,6 odsto da to treba da bude zaštita životne sredine.
“Zabrinjavajuće je što su ekološke teme važne za svega dva odsto građana”, rekao je Čađenović.
On je, govoreći o podršci programu Evropa sad, naveo da oko 40 odsto građana u izvjesnoj mjeri podržava taj program, dok ga oko 30 odsto u potpunosti podržava.
“Kumulativno, program Evropa sad ima oko 71 odsto podrške, što je izuzetno velika podrška. Međutim, to istovremeno predstavlja pad za skoro deset odsto u odnosu na istraživanje koje smo realizovali u februaru”, rekao je Čađenović.
On je naveo da je 37 odsto ispitanika kazalo da zna nekog ko je izgubio posao zbog efekata programa Evropa sad, što je povećanje od deset odsto u odnosu na februar.
“Upitani kakva je lična percepcija građana u odnosu na njihov standard u odnosu na prošlu godinu, vidimo da je gotovo polovina ispitanika izjavila da je gotovo sve isto. Nešto više od svakog četvrtog građanina smatra da živi gore, svaki peti da u neku ruku živi bolje”, kazao je Čađenović.
On je dodao da devet odsto ispitanika kaže da živi mnogo gore nego prošle godine, a samo 1,6 odsto da živi mnogo bolje.
Kako je saopštio, nešto manje od polovine ispitanika smatra da manjinska Vlada nema kapaciteta da se suoči sa tekućim i očekivanim ekonomsko-socijalnim problemima, dok svaki peti smatra da ona posjeduje te kapacitete.
Čađenović je kazao da odluku o odlaganju lokalnih izbora ne podržava 41 odsto građana, oko trećina podržava, a četvrtina nema stav.
“Vidimo jasnu pouku građana kada su u pitanju otvorene liste, odnosno 57 odsto građana smatra da bi uvođenje otvorenih lista bilo opravdano. S druge strane, oko 18 odsto se protivi takvom rješenju, a svaki četvrti ispitanik nije imao stav po tom pitanju”, rekao je Čađenović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
