fbpx
NaslovnicaMINA BusinessRibari nijesu konsultovani u vezi projekta gradnje fabrike ribe

Ribari nijesu konsultovani u vezi projekta gradnje fabrike ribe

Herceg Novi, Kotor, (MINA-BUSINESS) – Vladina informacija o projektu Crnogorski REGROW, koji se odnosi na izgradnju fabrike za preradu ribe u Kotoru, najjači je šamar koji je izvršna vlast zadala ribarima, koje nije ni konsultovala prilikom izrade, saopštila su crnogorska ribarska udruženja.

Predstavnici Nacionalnog udruženja proizvođača ribe Crne Gore, Udruženja profesionalnih ribara na moru CG – Škver i barskog Udruženje ribara Bar kazali su da u taj projekat niko nije uključio mišljenje ribara, jer bi i ta fabrika uvozila ribu, što je navika i pravilo godinama unazad.

“Projekat Crnogorski REGROW je zajednički projekat Vlade, ministarstava ekonomije i poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Insituta za biologiju mora iz Kotora sa partnerima iz Norveške. U taj projekat niko nije uključio mišljenje ribara jer im, izgleda, to nije ni potrebno”, navodi se u saopštenju.

Oni smatraju da je najveći i jedini cilj kako novac MIDAS-a 2 i IPARD-a 2 preusmjeriti u izgradnju fabrike, a ne investirati u obnavljanje i kupovinu većih i boljih brodova za izlov ribljih resursa, kao i izgradnju ribarskih luka i mjesta za prvi iskrcaj ribe i razvoja kompletne infrastrukture koja prati ribarski sektor.

“MIDAS 2 koji se pominje kao oporavak ribarske flote u iznosu od tri miliona EUR je najveća prevara ribara od prošle Vlade i sadašnje ekspertske, odnosno tehničke Vlade uz asistenciju resornog ministra Aleksandra Stijovića”, dodaje se u saopštenju.

Oni su ciklus od ulova ribljih resursa iz mora do prerade ribe u fabrikama uporedili sa izgradnjom kuće, za šta je potrebno imati plac za gradnju, što su riblji resuri u moru, temelje kuće – ribarsku luku i prvi iskrcaj robe, prizemlje – ribarsku komercijalnu flout, spratove kuće – stručne ribare i posadu, uslužnu infrastrukturu i raznu pomoćnu opremu, kao i krov kuće – fabriku za preradu ribe i magacine za njen izvoz u zemlje EU.

“Od svega ovoga, imamo samo riblje resurse koji su upitni, jer uskoro nećemo imati ni kvote za izvoz plave ribe pošto sada ne uspjevamo izloviti dozvoljne količine i dokazati Evropi da smo sposobni za to. Razlog je što nemamo modernu ribarsku flotu za komercijalni lov”, rekli su iz ribarskih udruženja.

Oni su dodali da država nema ribarske luke ni mjesto za prvi iskrcaj ribe.

“Pitamo se zašto Vlada ne uzme svoj dio vezova i ustupi ih ribarima koji im pripadaju prema ugovoru sa ruskim investitorom koji je izgradio luku nautičkog turizma i ribarsku luku Lazure u Meljinama”, dodaje se u saopštenju.

Takođe, postoji stara, zaostala i oronula komercijalna ribarska flota, bez vizije države kako je obnoviti.

“Ribari stalno predlažu da se stopa poreza na dodatu vrijednost (PDV) na uvoz novih ili polovnih brodova i čamaca smanji na nula odsto, a za opremu i ribomaterijal kada se uvozi putem carinske deklaracije, kao i na svježu ulovljenu ribu u Crnoj Gori smanji na sedam odsto. Ovo je jedini način stimulacije da se ojača i obnovi ribarska flota i ribarstvo u cjelini”, smatraju u tim ribarskim udruženjima.

Vlada, kako su objasnili gradi “kuću”- počevši od krova, bez temelja, prizemlja i spratova, a upitan je i plac odnosno resursi ako izgubimo kvote za izlov ribe.

“Ribari već pet mjeseci zbog lošeg ulova i loših vremenskih prilika ribaju sa deset odsto kapaciteta. Zbog rata u Ukrajini i naglog skoka cijene nafte od 1,75 EUR po litru je paralisano crnogorsko ribarstvo. Uporno tražimo sastanak kod Stijovića da se iznađe rješenje ali on to uopšte ne konstatuje”, dodaje se u saopštenju.

Ribari, kako se navodi, nijesu protiv gradnje fabrika , ali fabrika se ne može graditi bez temelja i spratova samo na osnovu ribljih resursa.

“Mi nemamo više kome da se obratimo u Crnoj Gori, zato ćemo dopis poslati direktno u Brisel Evropskoj komisiji”, zaključuje se u saopštenju.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije