NaslovnicaBusiness Top StoryPad ekonomije zavisiće od gubitka prihoda u turizmu

Pad ekonomije zavisiće od gubitka prihoda u turizmu

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska ekonomija bi u ovoj godini, prema osnovnom i nepovoljnom scenariju Svjetske banke (SB), trebalo da oslabi 5,6 odsto, odnosno oko devet odsto, u zavisnosti od gubitka prihoda od turizma.

„Pod pretpostavkom da Crna Gora izgubi jednu trećinu prihoda od turizma, procjenjuje se da će pad ekonomije u ovoj godini iznositi 5,6 odsto. Ako bi došlo do gubitka polovine prihoda od turizma, recesija bi mogla dostići i minus devet odsto“, navodi se u redovnom ekonomskom izvještaju SB za Zapadni Balkan.

SB je u novom izvještaju koristila osnovni i nepovoljni scenario, u svjetlu velikih neizvjesnosti koje uzrokuje pandemija koronavirusa.

Osnovni scenario, kako su objasnili, pretpostavlja da će epidemija u Evropi uskoro početi da usporava, tako da se mjere suzbijanja mogu ukinuti do juna i da oporavak može postepeno početi u drugoj polovini ove godine.

Nepovoljni scenario pretpostavlja produžetak epidemije, što znači da će se mjere suzbijanja ukinuti tek krajem avgusta, dok će oporavak ekonomske aktivnosti početi u posljednjem kvartalu.

Iz SB je saopšteno da pandemija koronavirusa gura crnogorsku ekonomiju u naglu recesiju i pritom otkriva koliko je država osjetljiva na spoljne udare.

„Projektuje se da će kriza usljed pandemije koronavirusa gurnuti ekonomiju u recesiju prvenstveno zbog pada u sektoru turizma, koji ima mutiplikativne efekte na sve sektore. Jačina udara zavisiće od trajanja pandemije i mjera u regionu i u Evropi da se stavi pod kontrolu“, navodi se u saopštenju.

Iz SB su kazali da se Crna Gora suočava sa krizom u momentu kada ima rekordno visoku zaposlenost, ali i ograničen fiskalni prostor.

„I pored unapređenja do kojih je došlo prethodnih godina, visok javni dug ograničava obim u kojem država može da pruži podršku domaćinstvima i firmama. Kratkoročni odgovori na planu javnih politika pomažu da se ublaži ekonomski i socijalni uticaj krize izazvane koronavirusom“, dodaje se u saopštenju.

U SB-u smatraju da je moguće da oni djelovi populacije, koji zavise od neformalnijih izvora prihoda, dobiju premalo podrške.

„Ako ekonomski oporavak, uz visoku stopu rasta, treba da bude održiv na srednji rok, Crna Gora mora da unaprijedi otpornost ekonomije na udare, tako što će se pozabaviti svojim unutrašnjim i spoljnjim disbalansima i podstaći rast produktivnosti“, poručili su iz SB.

Prema osnovnom scenariju, ekonomska aktivnost u Crnoj Gori će se značajno smanjiti u ovoj godini.

„Bilo je prognozirano usporavanje rasta na oko tri odsto, uz pretpostavku završetka izgradnje auto-puta, međutim sada se očekuje da će izbijanje COVIDa-19 i prateća ograničenja uvesti Crnu Goru u recesiju, uz smanjenje rasta od 5,6 odsto“, rekli su iz SB.

Takođe je procijenjeno da će manja ekonomska aktivnost i veća neizvjesnost smanjiti i investicije i privatnu potrošnju.

Vladina potrošnja će biti snažna, zbog povećanja budžeta za plate u zdravstvu i obrazovanju.

U SB očekuju da će procijenjeni nedostatak prihoda u ovoj godini dovesti do velikog fiskalnog disbalansa.

„S obzirom na pad tražnje i efekt prelivanja nižih međunarodnih cijena proizvoda, procjenjuje se da će inflacija ostati niska. Uz pad prihoda, recesija će povećati fiskalni deficit na oko sedam odsto BDP-a u ovoj godini“, navodi se u izvještaju.

Prema nepovoljnom scenariju SB, Crna Gora će se suočiti s teškom ekonomskom recesijom.

„Smanjenje prihoda od turizma za pola će dovesti do naglog pada izvoza usluga, što će pogoršati recesiju. U ovoj godini bi se ukupni izvoz smanjio 28 odsto, a uvoz 18 odsto“, kazali su iz SB.

Po tom scenariju, potrošnja bi se u ovoj godini smanjila oko sedam odsto, zbog većeg pada zaposlenosti i plata.

„Štaviše, s obzirom na nižu profitabilnost i veći odliv sa rastućih tržišta, banke će biti primorane na ograničavanje kredita. To zauzvrat podrazumijeva veći pad investicija, koje bi se u ovoj godini smanjile za procijenjenih 14 odsto“, prognoziraju u SB.

Oni smatraju i da bi rast dolara u odnosu na euro mogao povećati troškove servisiranja duga u narednoj godini, s obzirom da Crna Gora počinje s otplatom kineskog kredita denominovanog u dolarima.

U SB očekuju da će se rast crnogorske ekonomije u narednoj godini oporaviti 4,8 odsto, podstaknut potrošnjom i izvozom.

Predstavnici SB smatraju i da će regija Zapadnog Balkana u ovoj godini ući u recesiju, pri čemu se predviđa da će svih šest zemalja zabilježiti negativan rast, kako se ekonomije nastave suočavati s uticajima pandemije koronavirusa.

Predviđa se da će regionalni rast Zapadnog Balkana iznositi između minus tri i minus 5,6 odsto.

Direktorica za zemlje Zapadnog Balkana u SB, Linda Van Gelder, kazala je da jačina recesije zavisi od trajanja pandemije u Evropi.

„Iako je teško predvidjeti ekonomski uticaj postojeće pandemije u regiji, nema sumnje da ona uvodi pometnju u život u cijeloj regiji, opterećuje zdravstveni sistem, parališe ekonomsku aktivnost i ugrožava dobrostanje ljudi“, rekla je Gelder.

Prema njenim riječima, očekuje se da će se rast u regiji značajno obnoviti u srednjoročnom periodu, kako se ekonomija bude postepeno vraćala u normalu, ali to zavisi i od dužine i intenziteta trenutne krize, kao i od toga šta će kreatori politike učiniti za prevazilaženje epidemije.

U izvještaju se zaključuje da su brze, smjele i pažljivo osmišljene mjere politika važne i da moraju uzeti u obzir uslove određene zemlje i nesigurnost u pogledu trajanja kriza.

Najčitanije