Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Zemlje Zapadnog Balkana, koje imaju ograničen fiskalni prostor, trebalo bi da u kontekstu aktuelne krize izazvane pandemijom pronađu kompromis između obezbjeđivanja fiskalne održivosti i stimulisanja privrednog oporavka, saopštila je saradnik u nastavi Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, Milena Radonjić-Konatar.
Radonjić-Konatar je u doktorskoj disertaciji na temu Javni dug i makroekonomske performanse u zemljama Zapadnog Balkana, na kojoj je nedavno doktorirala, saopštila da je važno istaći činjenicu da koronavirus nije jedini izazov sa kojim će se Zapadni Balkan suočavati u budućnosti.
“Važno je da se zemlje regiona oporave od trenutne krize, ali bez ugrožavanja sposobnosti suočavanja sa budućim izazovima. Stoga, zemlje moraju povećati svoju spremnost da brzo reaguju u slučaju novih šokova, kao i otpornost svojih ekonomskih sistema, tako što će podstaći rast produktivnosti i riješiti svoje unutrašnje neravnoteže sa kojima se suočavaju”, navela je Radonjić-Konatar.
Iz UCG je saopšteno da je Radonjić-Konatar kazala da treba pronaći kompromis između obezbjeđivanja fiskalne održivosti i stimulisanja privrednog oporavka kako donijete mjere ne bi imale posljedice suprotne od očekivanih.
“Uprkos tome što postoji veliki broj studija koje se bave pitanjima veze između javnog duga i makroekonomskih performansi u različitim zemljama ili grupama zemalja, veoma malo je pisano o iskustvu Zapadnog Balkana. Istraživačkim uzorcima novijih empirijskih studija nijesu obuhvatićene zemlje Zapadnog Balkana”, navodi Radonjić-Konatar.
Ona smatra da obezbjeđenje zdrave ekonomske politike predstavlja prioritet za zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na to da je razvoj situacije u regionu pojačao zabrinutost o pitanju da li je javni dug počeo da dostiže nivoe koji negativno utiču na ekonomski rast i koliko je opasan njegov dalji rast.
U okviru rada, Radonjić-Konatar je sprovela ekonometrijsku analizu na osnovu koje su izvedene konkretne preporuke za vođenje ekonomske politike.
“Na prvom mjestu, kreiran je ekonometrijski model uticaja javnog duga na ekonomski rast i pokazano je da rast javnog duga ima isključivo negativne efekte na ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana”, objasnila je Radonjić-Konatar.
S druge strane, kako je kazala, ispitane su ključne determinante rasta javnog duga u regionu i utvrđen je doprinos različitih mjera ekonomske politike koje se mogu primjenjivati kako bi došlo do smanjenja javnog duga.
“Rezultati su pokazali da je rješenje u balansiranom pristupu stimulisati ekonomski rast bez zanemarivanja značaja odgovornog upravljanja javnim finansijama koje predstavlja osnov svake stabilne privrede”, objasnila je Radonjić-Konatar.
Ona je dodala da vjeruje da taj doktorat predstavlja odskočnu dasku i početak jednog novog naučnoistraživačkog procesa.
Iz UCG su naveli da je njena disertacija nastala kao rezultat višegodišnjeg, kompleksnog istraživanja, koje je dalo doprinos ekonomskoj debati o pitanju efekata javnog duga.
“Dio njenog istraživanja objavljen u renomiranom međunarodnom časopisu koji je indeksiran u SSCI bazi I predstavlja najbolju potvrdu njegovog kvaliteta i originalnosti”, navodi se u saopštenju.
Na Ekonomskom fakultetu angažovana je od 2011.godine, kao saradnik u nastavi za oblast makroekonomija, a usavršavala se na brojnim eminentnim fakultetima i institucijama u Evropi.
