Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Razvoj kulturnih i kreativnih industrija (KKI) u Crnoj Gori usporava, iako imaju potencijal i treba da postanu jedan od strateških stubova diversifikovane ekonomije, ocijenjeno je na završnom događaju projekta Jačanje KKI u Crnoj Gori na nivou politika i implementacije.

 

Na događaju, koji je Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj (IPER) realizovao u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija, uz podršku UNESCO-a, kroz Program participacije, saopšteno je da KKI na globalnom nivou generišu više od trilion USD izvoza i zapošljavaju desetine miliona ljudi.

 

“Predstavljajući najsveobuhvatniju analizu stanja sektora KKI od 2019. do danas, istraživanje ukazuje na jasan disbalans: nakon perioda rasta u prethodnim godinama, sektor u Crnoj Gori suočava se sa usporavanjem i izraženim strukturnim ograničenjima, posebno u digitalnim i kreativnim segmentima poput ICT-a i dizajna, uz nedovoljno razvijene mehanizme podrške daljem razvoju”, navodi se u saopštenju.

 

Na događaju, na kojem su se okupili predstavnici institucija, stručnjaci, preduzetnici i međunarodni partneri, posebno je ukazano na ključne prepreke daljem razvoju sektora — otežan pristup finansiranju, neadekvatnu tržišnu integraciju i neujednačen nivo digitalizacije. 

 

KKI, kako je ukazano na događaju, već imaju značajan izvozni potencijal i kroz računarske usluge čine oko 23 odsto ukupnog izvoza usluga Crne Gore – i doprinose diversifikaciji ekonomije i razvoju inovacija.

 

Učesnici događaja istakli su da Ministarstvo kulture i medija kontinuirano unapređuje sistem podrške kroz javne pozive i finansijske instrumente namijenjene kreativnim preduzetnicima. 

 

Međutim, i istraživanje i diskusija pokazali su da je postojeća podrška dominantno usmjerena na rane faze razvoja. 

 

„Javna sredstva pomažu da se projekti pokrenu, ali ne i da se razviju i skaliraju“, jedan je od zaključaka koji se čuo tokom diskusije. 

 

Kao važan prioritet, istaknut kroz razmjenu mišljenja učesnika događaja, profilisana je potreba za jačom i diversifikovanijom finansijskom podrškom, posebno kroz višefazne modele finansiranja - od ideje do tržišta, podršku internacionalizaciji i izvozu, kao i razvoj instrumenata koji prevazilaze grantove. 

 

Diskusija je dodatno potvrdila postojanje takozvane „praznine u finansiranju“ između početne podrške i investicija neophodnih za rast, ali i oblikovala završne preporuke projekta. 

 

Posebno je naglašena važnost međunarodne saradnje, ne samo kao izvora finansiranja, već i kao ključnog kanala za prenos znanja, jačanje kapaciteta i integraciju u međunarodna tržišta.

 

Projektom je ocijenjeno da kulturne i kreativne industrije moraju biti pozicionirane kao strateški sektor razvoja Crne Gore. Njihov potencijal da postanu jedan od ključnih stubova razvoja države ogleda se u doprinosu diversifikaciji ekonomije, digitalnoj transformaciji, razvoju kulturnog turizma i održivom razvoju. 

 

“Završne preporuke zato ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom, boljom koordinacijom politika i snažnijim povezivanjem kulture, inovacija i preduzetništva, uz unapređenje prikupljanja podataka i praćenja efekata politika”, navodi se u saopštenju.

 

Projekat Jačanje kulturnih i kreativnih industrija u Crnoj Gori na nivou politika i implementacije realizovan je tokom 2024–2025. godine uz podršku UNESCO-a i Ministarstva kulture i medija. Obuhvatio je desk istraživanje, anketu na uzorku od 100 preduzeća i intervjue sa ključnim akterima, čime je obezbijeđena kvalitetna osnova za dalje oblikovanje javnih politika.

(kraj) sam/nar