Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Članstvo u Evropskoj uniji (EU) ne znači samo veći priliv sredstava, već i dublje strukturne promjene, jače institucije, stabilniji poslovni ambijent i održiviji ekonomski razvoj, saopštila je ministarka evropskih poslova, Maida Gorčević.

 

“Ako se taj proces nastavi odgovorno i efikasno, najveće koristi će se vidjeti upravo u svakodnevnom životu građana, kroz veće plate, više radnih mjesta, kvalitetnije javne usluge i sigurniju ekonomsku budućnost”, rekla je Gorčević u Skupštini odgovarajući na poslanička pitanja.

 

Poslanica Bojana Pićan iz Kluba poslanika Nove srpske demokratije pitala je Gorčević koje konkretne benefite bi izdvojila iz procesa pristupanja EU, posebno u pogledu projekata koji su realizovani zahvaljujući podršci EU fondova?

 

Gorčević je kazala da je kroz tri finansijske perspektive IPA l, IPA 2 i IPA 3 Crnoj Gori opredijeljeno oko 790 miliona EUR bespovratnih sredstava za period od 2007. do ove godine.

 

“Ta sredstva nijesu ostala samo na nivou institucionalne ili administrativne podrške, već su konkretno uložena u projekte koji imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana i razvoj ekonomije”, rekla je Gorčević.

 

Ona je dodala da su u oblasti zdravstva ostvareni vrlo vidljivi rezultati. Paralelno s tim, ulaganja u oblast vladavine prava, uključujući rekonstrukciju sudova i izgradnju objekata za izvršenje krivičnih sankcija, doprinose jačanju pravne sigurnosti i efikasnijem funkcionisanju institucija.

 

U ekonomskom i socijalnom segmentu, podrška EU imala je snažan efekat na zapošljavanje i razvoj privatnog sektora.

 

“Kroz IPA 2020 program, vrijedan 7,73 miliona EUR, realizovana su 24 projekta zapošljavanja, uz dodatnu podršku razvoju ženskog i omladinskog preduzetništva, kao i malih i srednjih preduzeća. Time se ne samo otvaraju nova radna mjesta, već se jača i ukupna otpornost i konkurentnost domaće ekonomije”, objasnila je Gorčević.

 

Značajni rezultati ostvareni su i u oblasti konkurentnosti i saobraćaja.

 

“Kroz IPA 2016 podržan je razvoj privatnog sektora, dok je kroz IPA 2017 unaprijeđena željeznička infrastruktura i pomorski saobraćaj, čime se poboljšava povezanost zemlje i stvaraju bolji uslovi za trgovinu i investicije. Posebno treba istaći grant od 150 miliona EUR za izgradnju dionice autoputa Bar-Boljare, koji ima dugoročni razvojni značaj za cijelu ekonomiju Crne Gore”, rekla je Gorčević.

 

Prema njenim rijelima, posebno snažan i dugoročan efekat vidljiv je u oblasti poljoprivrede kroz IPARD podršku.

 

“Kroz IPARD 2 realizovano je čak 748 projekata, uz iskorišćenost od oko 90 odsto sredstava, odnosno približno 35 miliona EUR. IPARD 3 dodatno proširuje ove mogućnosti, sa ukupno 81,97 miliona EUR podrške i očekivanim investicijama većim od 128 miliona EUR”, precizirala je Gorčević.

 

Svi ovi primjeri, kako tvrdi, jasno pokazuju da proces pristupanja EU već sada funkcioniše kao snažan razvojni mehanizam, koji donosi konkretne i mjerljive koristi građanima Crne Gore.

 

“Kada je riječ o budućim efektima i uticaju daljeg toka pregovora, odnosno potencijalnog članstva u EU, važno je naglasiti da bi taj korak dodatno ubrzao ekonomski razvoj i unaprijedio životni standard građana”, kazala je Gorčević.

 

Kako je objansila, za razliku od pretpristupnih fondova, članstvo otvara pristup znatno izdašnijim finansijskim instrumentima, prije svega strukturnim i kohezionim fondovima, čiji je cilj smanjenje razvojnih razlika unutar EU.

 

“Pored finansijske dimenzije, jednako važan aspekt članstva jeste puni pristup jedinstvenom evropskom tržištu, zasnovanom na slobodnom kretanju roba, usluga, kapitala i radne snage. To bi značajno povećalo konkurentnost domaće ekonomije, olakšalo izvoz i dodatno privuklo strane investicije. Istovremeno, građanima bi se otvorile šire mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i profesionalni razvoj širom Unije”, istakla je Gorčević.

 

U sektoru poljoprivrede, članstvo bi omogućilo pristup Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, koja kroz direktna plaćanja i mjere ruralnog razvoja predstavlja stabilan i značajan izvor prihoda za proizvođače, uz dodatno jačanje ruralnih područja.

(kraj) jlb/nar