Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Privatizacija i dovoðenje starteškog partnera u Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) je nemoguæa misija, saopštio je veèeras izvršni direktor Grupe za promjene (GZP) Nebojša Medojeviæ On je objasnio da je to nemoguæe zbog stanja u KAP-u nakon operacije »spasavanja« intersnog lobija u prethodnom periodu. »Nijedan ozbiljan strateški investitor neæe uæi u bilo kakav aranžman, ako se država ne izjasni o dugovima prema Vektri, cijeni elektriène energije i boksita i troškovima ekološke zaštite«, kazao je Medojeviæ. On tvrdi da niko od investitora, koji su do sada analizirali moguænost privatizacije KAP-a, nije spreman da prihvati dug od oko 70 miliona EUR koliko kompanija duguje Vektri. Medojeviæ je dodao da je poslovanje KAP-a dodatno optereæno i preuzetim obavezama prema Glenkoru i Standard banci, kroz Ugovor o reprogramiranju, kao i neprovjerenim dugovima. »Tako da se može reæi da je intersni lobi u sradnji sa Vladom uèinio sve da privatizaciju KAP-a uèini nemoguæom i da Status Kvo zadrži što je moguæe duže«, rekao je on. Medojeviæ je objasnio da æe na »teret svih graðana Crne Gore biti izvlaèen ekstra profit«, subvencioniranom cijenom elektriène energije i prodajom T ingota prema cijeni i do 100 USD nižoj od berzanske. On je kazao da je tržišna cijena elektriène energije 3,27 centi, a za KAP 1,7 centi. »Interesni lobi oko KAP-a, dakle na sav glas poziva investitore da kupe kompaniju, a u suštini èini sve da im se sluèajno niko ne umiješa u posao. Jedino, ako ne misle da država preuzme na sebe dugove i da ih nekoliko buduæih generacija isplaæuje«, ocijenio je Medojeviæ. Prema njegovim rijeèima, GZP æe zbog realne opasnosti od obstrukcije privatizacije i uticaja tog interesnog lobija na Vladu insistirati na monitoringu èitavog postupka. »Ako su ispravni i spasitelji, nemaju èega da se plaše. Mi smo i onako neznalice, pa i kada nam prezentiraju te fakture i podatke o desetinama miliona USD dobiti na kreditima primarne emisije mi neæemo nista razmijeti«, kazao je Medojeviæ. On je siguran da æe predlog GZP-a biti prihvaæen zbog »prakse Svjetske banke koja jako cijeni saradnju sa civilnim sektorom«. (kraj) del