Podgorica, (MINA) – Prebukiranost Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) jedan je od najvećih izazova u radu te ustanove, kazao je ministar pravde Bojan Božović, navodeći da planiraju proširenje kapaciteta Istražnog zatvora.

 

Božović je to rekao u Skupštini, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Nikole Rakočevića o zdravstvenoj zaštiti pritvorenika i osuđenih osoba u UIKS-u.

 

Božović je rekao da je veoma važno govoriti o problemima u radu unutar UIKS-a i istakao da je za menadžment te ustanove jedan od većih izazova broj osoba koje se tamo nalaze.

 

„Istražni zatvor građen je za tri puta manje kapaciteta od trenutnih potreba“, naveo je Božović.

 

Prema njegovim riječima, za prebukiranost postoji više razloga, a među njima su  ustaljena praksa da se prečesto izriče mjera pritvora, kao i efikasnost postupka.

 

„To su opterećenja koja imamo i koja se reflektuju i na zdravstvenu njegu“, rekao je Božović, dodajući da je rješavanje problema u UIKS-u važno i u procesu evropskih integracija Crne Gore.

 

Božović je, na pitanje Rakočevića da li je zadovoljan trenutnim stanjem, kazao da nije i da bi volio da su mnogo bolji uslovi i zdravstvena njega u UIKS-u.

 

„Svi radimo na tome“, dodao je Božović.

 

On je kazao da su u prethodnom periodu povećali broj ljekara i stručnih lica koja su angažovana u UIKS-u, dodajući da rade na prevazilaženju izazova i u tom dijelu. 

 

„Sa ministarkom javnih radova Majdom Adžović smo otvorili novu temu, a to je novi paviljon u okviru postojećeg kompleksa Istražnog zatvora kako bismo rasteretili prebukiranost“, kazao je Božović.

 

On je rekao i da će nova bolnica u okviru kompleksa UIKS-a uskoro biti završena.

 

„Oko 94 odsto je izgrađena nova specijalna bolnica u okviru UIKS-a, nadam se da će biti gotova do kraja godine“, kazao je Božović.

 

Rakočević je ocijenio da se ne preduzima dovoljno mjera da se zaštiti zdravlje osoba koje borave u zatvorima.

 

O je kazao da je, prema informacijama koje ima, zdravlje pojedinih koji su nevini izašli iz UIKS bilo oštećeno. 

 

"Obezbjeđivanje adekvatne zdravstvene zaštite je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji (EU)", naglasio je Rakočević. 

 

Na pitanje poslanika DPS-a Ivana Vukovića o Zakonu o Agenciji za nacionainu bezbjednost (ANB) i načinu na koji će biti praćena njegova implementacija, Božović je rekao da ni prethodni, ni novi zakon, nijesu u potpunosti usklađeni sa evropskom GDPR direktivom o zaštiti podataka o ličnosti.

 

Prema njegovim rijeječima, to usklađivanje je strateški cilj. 

 

Božovića je kazao da se kontrola implementacije Zakona radi sa više različitih aspekata, uključujući sudove, ali i zakonodavnu vlast.

 

„Ministarstvo pravde nije imalo nadležnost za pripremu Zakona o ANB-u, ali će pratiti njegovu primjenu u okviru nadležnosti koje ima“, kazao je Božović.

 

Govoreći o revanšizmu, Božović je rekao da je vjerovatno bilo različitih praksi, ali da u Ministarstvu pravde revanšizma sigurno nema otkako je on na čelu tog Vladinog resora.

 

Poslanik DPS-a Oskar Huter pitao je Božovića da prokomentariše činjenicu da brojne pravosnažne sudske presude u Crnoj Gori, poput one koja se odnosi na generalnog direktora RTCG-a Borisa Raoniča, ostaju neizvršene.

 

„Time se direktno urušava vladavina prava i pravna sigurnost građana“, kazao je Huter, pitajući da li je to dokaz institucionalne nemoći i slabosti države.

 

Božović je rekao da to jeste jedan od brojnih izazova koji se odnose na izvršenje presuda.

 

„Činjenica je da imamo čitav set otvorenih sudskih postupaka, svi treba da razmislimo na koji način treba da djelujemo u odnosu na bilo koje tijelo ili savjet, ukoliko vidimo da postupaju suprotno presudama, zakonu i opštim principima vladavine prava“, rekao je Božović.

 

Kako je kazao, mora se nastaviti komunikacija sa Evropskom komisijom kako bi se razmotrilo stvaranje određenog mehanizma za prevazilaženje takve prakse.

 

Božović je, u pisanom odgovoru Huteru, rekao da je saglasan sa time da bez poštovanja i izvršenja pravosnažnih sudskih odiuka nema pune vladavine prava, niti pravne sigurnosti građana. 

 

On je podsjtio da je važno imati u vidu i činjenicu da još nema zaokruženog pravnog epologa u tom konkretnom slučaju. 

 

„U takvoj procesnoj situaciji, bilo bi neadekvatno i neprimjereno da ministar pravde komentariše meritum predmeta koji i dalje nije konačno razriješen, niti da prejudicira ishod postupaka koji su još u toku“, naveo je Božović u odgovoru.

 

On je poručio i da svaka pravosnažna i izvršna sudska odluka mora biti poštovana, a da se eventualna odgovornost za njeno neizvršavanje utvrđuje u zakonom propisanim postupcima i pred nadležnim organima. 

 

Na pitanje Hutera o targetiranju kritičkih medija, Božović je rekao da u javnom životu i u parlamentu "nekad može biti jačih riječi", ali da je targetiranje bilo koga za njega neprihvatljivo.

 

„Svako gušenje bilo kog medija za mene je apsolutno neprihvatljivo. Svako targetiranje osobe koja nije pravosnažno osuđena nije nešto ću pozdraviiti i nikad to nijesam ni radio“, kazao je Božović.

(kraj) sel/gop