Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Najveæa prepreka za priliv investicija u Crnu Goru su administrativne barijere i nedovoljna zaštita svojinskih prava, ocijenio je danas profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici Veselin Vukotiæ. »Biznis barijere u Crnoj Gori se ne mogu ukidati uz sadašnji koncept države, ovako visoku javnu potrošnju i ovoliku administraciju«, ocijenio je Vukotiæ na okruglom stolu Investiranje stranog kapitala u Crnoj Gori, na podgorièkom Ekonomskom fakultetu. On je ponovio da Crna Gora treba da se reorganizuje kao mikrodržava i preðe sa parlamentarnog na predsjednièki sistem ureðenja sa ukupno 333 službenika u administraciji. Za Vukotiæa, strani investitori su kao jato ptica, koje na »najmanji šum odlaze«. Direktor Montenegrobanke Ranko Nikoliæ složio se da se strani investitori mogu porediti sa jatom ptica, dodajuæi da su ih u Sloveniji uporeðivali sa plašljivim srnama. »Pravo pitanje je ne zašto jato ptica ili plašljiva srna bježe, nego zašto ne dolaze. Kad bježe znaèi da su veæ tu, ali da se klima pogoršava. Treba stimulisati dolazak jata ptica i srna«, rekao je Nikoliæ. On se složio sa Vukotiæem da novac postoji, a njegov slabiji priliv u obliku investicija objasnio je riziènošæu Crne Gore i zbog toga veoma visokim premijama koje ulagaèi zahtijevaju da bi ulagali. »Rizik nije samo pitanje da li æe investicija biti uspješna ili ne, veæ ga èini niz stvari koje prate ulaganja, zakonodavstvo, primjena propisa, rad sudova«, objasnio je Nikoliæ. On je dodao da su banke koje pozajmljuju novac u inostranstvu i ulažu ga u riziènu zemlju propisima prisiljene da 40 odsto tog iznosa uknjiže kao gubitak. »Treba stvoriti ambijent za investiranje, ali ne govoreæi: Kupujmo domaæe, veæ: Prodajmo domaæe inostranstvu«, smatra Nikoliæ. Vukotiæ takoðe smatra da niko neæe ulagati u Crnu Goru ako ne poveæa izvoz, ali i da je rast eksporta nemoguæ bez rasta uvoza. Kao dva kljuèna koraka Crne Gore on je naveo prihvatanje eura kao valute i stvaranje tržišta kapitala, koje je nazvao »srcem novog ekonomskog sistema« i pozitivnim impulsom za privlaèenje investicija. Predsjednik Komisije za hartije od vrijednosti Zoran Ðikanoviæ podsjetio je da je prošlogodišnji promet na dvije crnogorske berze iznosio oko 70 miliona EUR, što je neuporedivo manje nego na primjer, na franfurtskoj. Prethodne èetiri godine, prema podacima koje je saopštio, preko berzi je u Crnu Goru investirano oko 70 miliona EUR, što je više nego posredstvom banaka. Ðikanoviæ je podsjetio da je nedavno za svega tri i po minuta na berzi jedan investitor kupio akcija Telekoma za deset miliona EUR i saopštio da je taj amerièki fond zainteresovan za još ulaganja, u šta æe se Crna Gora uskoro uvjeriti. Amerièki fond KjuViTi /QVT/ prije dvije sedmice je na berzi kupio 8,5 odsto akcija crnogorskog Telekoma za oko deset miliona EUR, tako da sada ima oko 11 odsto vlasništva u toj kompaniji, èiji je veæinski paket akcija države prodat Maðar Telekomu, dijelu grupacije Dojèe /Deutsche/ Telekoma. Vukotiæ je govoreæi o toj transakciji kazao da ona pokazuje koliko je tržište kapitala efikasnije od zaduživanja kod meðunarodnih finansijskih institucija. »Za nekoliko minuta kupljeno je akcija za deset miliona EUR, dok je za toliki kredit od Svjetske banke potrebno dvije godine pregovaranja«, rekao je Vukotiæ. Ðikanoviæ je ocijenio da buduænost crnogorskog tržišta kapitala nije u nezavisnosti, veæ integraciji sa regionalnim. On smatra da treba sniziti visoke troškove platnog prometa i poreze i da æe to biti stimulativno za investicije. Za razliku od Vukotiæa koji je ocijenio da u Crnoj Gori »ima novca koliko hoæete«, ali nedostaju ideje, izvršni direktor Fonda za razvoj Dragan Lajoviæ smatra da nema ni liène ni kompanijske akumulacije. »Crna Gora nije ni Bogom dana za investiranje, tu su zemlje okruženja. Ako hoæemo brzo i efektno pozitivne pomake, moramo veoma brzo postiæi prohodnost stranih direktnih investicija. Što prije shvatimo da je motiv stranim investitorima profit i interes, biæe nam bolje«, kazao je Lajoviæ. Prema njegovoj ocjeni, u Crnoj Gori su svi verbalno za strane investicije, ali postoje »tihe ili medijske« barijere i postavljanje pitanja o tome zašto neko ulaže u Crnu Goru. Lajoviæ je podsjetio da je Crna Gora prošle godine zabilježila 60 miliona EUR stranih investicija, od èega 47 miliona u nekretnine i sektor usluga. »Ko je kriv zašto ih nema više? Krivi smo svi, jer teško prihvatamo promjene. Najveæi broj menadžera nakon privatizacije neæe biti tu, a postoji i konfliktnost ciljeva jer su radnici istovremeno i zaposleni i akcionari u preduzeæima«, rekao je Lajoviæ. Prema njegovim rijeèima, od samog dolaska stranog kapitala u Crnu Goru, važniji je nov naèin razmišljanja koji donose. (kraj) dmc